Page 107 - KUCANJE

био статус слободног уметника, што у мом слу-
чају није ништа значило, јер ми је практично
било онемогућено свако учешће у књижевном
животу. Врховни суд Републике Србије укинуо
је 1975. године пресуду Окружног суда у Про-
купљу и преиначио је у ослобађајућу. Али ми
посао није враћен... Баш некако у то време Јосип
Броз је или накалемио или офарбао косу у цр-
вено, па су га неки западни медији крстили –
Црвени краљ! Партија је то искористила да ме
прикаже као писца који се дрзнуо да дирне „на-
ше највеће благо, највећег сина свих наших на-
рода и народности, највећег светског државни-
ка у читавој историји”.
Новелу Кучка и њени синови Иван Ивановић
је написао 1969. у Куршумлији, а објавио 1973.
године. Она је била доказни материјал на
његовом суђењу 1972-75. године. „Како су се у
новели препознали неки куршумлијски поли-
тички руководиоци, у овом топличком градићу
покренута је хајка и против ње, као и на Црвеног
краља.” У Портрету уметника у старости
Иван Ивановић је забележио епизоду око до-
ласка Тита у Куршумлију: „Мислим да је то би-
ло у мају 1970. године, кад се Јосип Броз враћао
са Косова. Припреме за дочек Тита су у Кур-
шумлији трајале читав месец дана, свако је до-
био своју улогу. Знало се да ће Плави воз да уђе
у круг „Копаоника” и да ће Тита да дочека ди-
ректор ШИК-а. Професори су добили план где
ће са својим ђацима да стоје. Директора су сваки
час звали на састанке у општину и „Копаоник”.
Дан пре Титовог доласка, директор ме је позвао
у канцеларију. Био је видно узнемирен и снебив-

105