Page 103 - KUCANJE
P. 103

ДЕДА МОМЧИЛО






                 –  У  старо  доба  крсташка  војска  на  путу  за
              Јерусалим прође кроз Србију. У Нишу је дочека
              Стефан Немања и указа јој све почасти − припо-
              ведао ми је, пре него што пођох у школу, деда
              Момчило, највећи праведник и боготражитељ од
              свих људи које упознах у свом животу.
                 –  Народ  је  немо  посматрао  оружану  силу
              састављену од свих народа Европе.
                 – Е, то је војска, бато! А не ови наши, бе −
              прослови један Бугарин усред Ниша кога после
              два  дана  пронађоше  удављеног  у  Нишави  с
              парчетом коже у џепу на којој је писало: „Гос-
              под даде, Господ узе, нека је благословено име
              Господње.”
                  Крсташи су имали обичај да из сваког места
              кроз  које  прођу  узму  шта  им  се  свиди  за
              успомену. Тако су настала војничка Acta sacro-
              rum  –  рaтничке  збирке  ситних  предмета с пута
              ка Светој земљи. Једно погрешно веровање усе-
              лило се у душе европских витезова, да ће суве-
              нири с похода на Јерусалим, изложени на Гробу
              Господњем,  спасити  свет  којим  су  прошли.
              Европски  крсташи  по  изласку  из  Ниша  закрс-
              тише у неколико путних праваца по Балкану да
              сакупе што више успомена.



                                     101
   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108