Page 140 - KUCANJE

хије нишке, година IV, број 14, Ниш, 15. августа
1908. године, страна 431). Многи од ових Лето-
писа страдали су за време Првог светског рата, у
доба бугаризације нишке епархије.
Мој отац је у Летопису Цркве Светог архан-
гела Гаврила у Великом Шиљеговцу забележио
све грађевинске радове које је он као старешина
храма овде водио. Ево тог његовог труда:
„Свештеник Радојко Пантелић 15. октобра
1986. године предао ми је парохију великоши-
љеговачку. Примопредају парохије обавио је
архијерејски намесник прота Слободан Крстић
из Ћићевца. На ову парохију дошао сам са паро-
хије гргурске у Гргуру, са станом у Барбатовцу,
општина Блаце. Са мном на ову парохију долази
попадија Босиљка, син Драгић – ученик трећег
разреда Богословије Светог Саве у Београду,
кћерка Биљана – ученица првог разреда усме-
реног образовања и син Слободан – ученик чет-
вртог разреда основне школе. Примопредајом
парохије примам започете радове на припре-
мању унутрашњих зидова Цркве Светог архан-
ђела Гаврила за фрескописање. Због благо-
времено непредвиђеног проблема – припреме
зидова храма за фрескописање, немогућности
скидања масне фарбе са зидова храма, преки-
нути су радови и договорено је, одлуком Црк-
веног одбора у Великом Шиљеговцу, да се ра-
дови наставе идуће године. До Светог апостола
Томе 19. октобра 1986. године изнете су скеле
из храма, и црква очишћена за богослужење.

138