Page 135 - KUCANJE

су постали мајстори: поп Петар, Грк, био је
терзија, поп Чина, механџија, поп Наум, калпа-
џија, поп Ђорђе, књиговезац...” Дели Исмет па-
ша наредио је владици Глигорију да свештени-
ци носе камилавке да би се разликовали од
осталих грађана, Глас (бр. 20, 1909, стр. 545). На
Ускрс 1844. године владика Венедикт побегао је
кроз прозор из цркве, а народ куд-који у страху
од Арнауташа (н.д., стр. 309). Слобода је стигла
у овај део света, тек, после два Српско-турска
рата. У Минеју цркве прекопчеличке пише: „Та-
ко српска војска отера Арнауте и избави народ
српски овога краја петстолетног душманина и
крвника (19. март 1878).”, у Гласу епархије ни-
шке (бр. 17, 1908, стр. 510). На духовну обнову
чекаће се још дуго у овом новоприсаједињеном
делу Србије. Свештеник Вуле Милојевић, иза-
сланик епископа нишког за ревизију цркава у
срезу белопаланачком, пише: „Па чак и вароши-
ца Бела Паланка за ових тридесет година сло-
бодна живота није подигла себи цркву, онакву
каква доликује, а многи њени грађани подигли
су себи лепе и модерне куће, дућане и ме-
хане!?”, Глас (бр. 10, Ниш, 1908, стр. 305-308).
− Сине, Срби су прешли сваку границу кад
су постали псовачи − рече ми отац и показа
Весник српске цркве, година IV, Београд, 1893,
стр. 1004-1010: „Сељаци су почели псовати Бога
и друге светиње, што пре није било, и казаше ми
да се сада увелико псује зато што сви они који
долазе из војске кући тамо слушају ове хрђаве
навике, које су недостојне човека, па тако и по
селу псују, а од ових се и остали сељаци кваре и
на овај ружан обичај навикавају.”

133