Page 137 - KUCANJE

ВЕЛИКИ ШИЉЕГОВАЦ

Зимус посетих великошиљеговачку Цркву
Светог архангела Гаврила. У порти прекривеној
снегом затекох трагове. Неко је долазио. Упалио
је свећу крај гроба попа Милоја Зебичког, са
северне стране храма, а онда начинио опход око
олтара и задржао се крај гробног места свеш-
теника Милана Михаиловића. Одатле трагови
нестају у сеоском гробљу. Пртина у порти била
ми је подстицај да завршим своје истраживање
двојице знаменитих Шиљеговчана: Сретена Ди-
нића и његовог духовника – проте Аврама Јова-
новића, који се овде последњи пут састадоше на
Светог Аранђела, 26. јула 1914. године. Моби-
лизација је била објављена, рат се приближа-
вао, а Сретен Динић био је домаћин и колачар
црквене славе.
У овој порти се славило и тридесет година
пре великошиљеговачке битке. На Благовести
1846. године било је освећење Храма. Извештај
протопрезвитера крушевачког Јосифа Поповића
(који је „светиј Антиминс по налогу митропо-
лита Петра торжествено положио и литургију
саборно служио”) о овом догађају чува се у
Архиву Србије (фонд Митрополије београдске,
1846. година , број 310). Две године раније, 31.
маја 1844., Шиљеговчани су са житељима окол-
них 27 села тражили од митрополита благослов

135