Page 170 - KUCANJE

ти жели, и о овој намери ниовој обстојатељно их
испитате, како Јереј Василије прима вишепо-
менутог клирика за спомошчника и како овај све
то пристати соизвољава.” (М.Б., 1848. година,
број 519) Митрополит Петар је ускоро руко-
положио клирика Милана Михаиловића и по-
ставио га за трећег свештеника при Храму Све-
тог архангела Гаврила у Великом Шиљеговцу, а
крушевачки прота Јосиф Поповић јавио је о
томе верницима. (М. Б., 1848. година, број 552 и
661) Сретен Динић је у књизи Погибија проте
Аврама Јовановића пароха великошиљеговачког
(Ниш, 1926. године, стр. 10), записао: „Пре њега
( проте Аврама Јовановића, п. п.) што се спо-
мињу као добри свештеници били су поп Милан
Шиљеговачки, отац попа Љубе Михаиловића
Ђуниског, и поп Васа Јовановић шиљеговачки,
умро 1884. године.” У Пентикостару, који се чу-
ва у Цркви Светог архангела Гаврила, пише:
„Аврам Јовановић парох ђунишки ступио на па-
рохију јереја Василија Стојковића 8-ог септе-
мбра 1867. год.”
Пред крај турске окупације у долини Ри-
барске реке обнавља се верски живот Српске цр-
кве. После ослобођења од Турака 1833. године,
обнова се наставља. Храм Светог архангела Гав-
рила у Великом Шиљеговцу, стицајем окол-
ности – које се могу пратити захваљујући сачу-
ваним документима из Архива Србије, фонд
Митрополије београдске, изниче на Старом црк-
вишту, васкрсава из пепела. Тројица свеште-
ника овде служе свету службу за верни народ из
27 села, негдашње Жупе Загрлата, тадашње Бу-
гар – Мораве. Великошиљеговачка светоархан-

168