Page 175 - KUCANJE

Митрополит Петар Јовановић, 11. августа 1836.
године, пише: „Пречестившему Протопрезвите-
ру Бугар-Моравскому Милоју Живковићу, оп-
ште народним кметовима и осталим житељима
села: Здравиња, Позлате, Беласице, Зебице, Ма-
ле Реке, Рлице, Крушинца, Срндаља, Рибара,
Бољевца, Росице и Зубовца. Будући сте ви смер-
тију бившег пароха Милића остали без свога
свјашченика то смо се ми постарали да вас с та-
кови снабдјемо, и зато ми шиљемо овог ново-
рукоположеног свјашченика Милоја Јовановића
да вам буде ваш редовниј парох, као што је и по-
којни Милић био. Ово објављујући препору-
чујемо свима вама житељима поменутих села,
да јереја Милоја Јовановића од данас за Вашег
правог Свјашченика и пароха држите, њему сва-
ку пристојну чисто указујте, и све примерно по
височајшему указу издајете. А он ће Вам као
своје духовно стадо пристојно предусретати
Вама закон на време и тачно свршавати, у обш-
чинском дому код цркве Св. Арханђела обита-
вати докле се с другом кућом не би снабдјео, и у
свему добрим примјером претходити.” (М. Б.,
1836 година, број 741) Тако се „Јоановић Милоје
јереј приставља на парохију састојећу се из села
:Здравиња (22 куће), Позлата (6), Беласица (9),
Зебица (9), Мала Река (10), Рлица (4), Крушинце
(12), Срндаље (4), Рибари (8), Бољевац (7), Ро-
сица (6) и Зубовац (8) за дјествитељног пароха
на кои сингелиу получава.” (М. Б., 1836. година,
број 741 и 744) Од старе парохије коју је имао
покојни свештеник Милић „изузета су села
Вукања, Породин и Љубтен, будући су преу-
даљени јереју Милоју и продана су под парохију

173