Page 194 - KUCANJE

БОГОСЛУЖБЕНЕ КЊИГЕ

На потребу да се набаве богослужбене књиге
за Цркву Светог архангела Гаврила први је ука-
зао, још на освећењу храма, на Благовести 24.
марта 1846. године, протопрезвитер крушевач-
ки Јосиф Поповић. У свом извештају са освеће-
ња, он за шиљеговачку цркву вели: „Добро је ус-
тројена и награђена, но само потребе црквенске
оскудјевају.” (Архив Србије, фонд Митрополије
београдске, година 1846, број 310)
У то доба богослужбене књиге су наба-
вљане, углавном, из Русије посредовањем мит-
рополита Петра. Тако је намесник моравски
Марко Миловановић, 22. јануара 1854. године,
послао митрополиту извештај: „Писмом Вашег
Високопреосвјашченства од 12. новембра 1853.
године достављате ми, да су књиге које сам ја за
извјестне цркве мога Намјестничества наручио
из Русије дошле, а уз то, увидио сам и цену у
прикљученом онде прилогу. То сада, дакле, нај-
покорњејше и пошаљем Вашем Високопрео-
свјашченству новце за следујуће доле назначене
књиге које су појединиј цркви необходимо нуж-
дне:
1. цркви шиљеговачкој, за један Велики Тре-
бник на вел. коло...” (М. Б., 1854, број 84)

192