Page 189 - KUCANJE

је прорекао све се совершило као код Свети
Пророка у перва времена.
Имао ме (Вожд, п. п.) у виду што моји ро-
дитељи млого плакаше и жалише да не идем. Но
ја господара радо послужи у младости својој.
Послуживао сам ручак у пољу тешичком. Гово-
ри Господар Петровићу:
– Дођи.
Ја му приђо. Пољуби му скут. Даде ми чук-
личе ракије које сам пио и цели леба.
– Одговори Баточинцу, јеси ли убио кога
Турчина?”
Млади устанички писар је почео казивати
како је убио једног Турчина што је изазвало
смех код Карађорђа и његових гостију за руч-
ком.
У петом стиху архимандрит Сава описује
повлачење српских устаника из Делиграда ка
Крушевцу. Срби су, најпре, запалили своје коли-
бе, закопине и логор, а онда су отпочели одсту-
пање.
„Народ множество дође до моје село. Пут
мали. Шума. Не види се ништа. Говори војвода
Пљакић:
– Ђаче, знаш ли неки пут на страну да нас
водиш до Крушевца.
– Нема Господару. Урасло. Све је луг.
– Ајде, напред како било.
Пођо без пута. Пљакић вуци кнез Ђука из
села Јагмила, од мојег села Ђуниса до Крушев-
ца, без пута. У Крушевцу Симићев отац капетан
Ђорђе, Момир и прочи Господи изљубише се и
сузама један другога залише по образу. Сваки на
своју страну одоше. Мени Пљакић дарова један

187