Page 190 - KUCANJE

крсташ. Ја као младић своме оцу у грејашке пла-
нине одо код вамилије своје. Тамо поклоним се
власти турској. Одговара Паша:
‒ Да останеш ћата да слушаш мене како си
Карађорђа тако и мени да си писар.
Останем одма за писара. Будем осам месеци
код паше. Служим без пару.
Шести стих, 1814. година
Умоли народ власт турску пусти ме од слу-
жбе. Јунија 14. дана постави ме Господин Дио-
нисије митрополит београдски у светој Цркви
Раваници за свештеника. Преодели ми парохију
бугар-моравску. Служим. Године 1828. освеш-
теније. Поправимо две цркве: Свету Петку Тр-
њанску и Светог Ранђела код Каоника. У време
мало примора ме духовна власт и кметови и тур-
ска власт, мораш да се примаш у манастир. При-
ми се 1829. године. Дођо у Свети Роман. Празно
место, само камен и церква. Труди се. Поправи
нешто, од сена кућицу малу.
Седми стих, 1832. година
Позива књаз Милош ноемврија 8. дана. При-
ђо књазу на поздрав. Пита:
– Где си се родија.
– У Ђунис.
– Од који си вамилија јављат.
Одговори(м).
– Од добра си рода јавља таине.
Одговорим:
– Не могу да се примам Господару, никако.
Одговара Господин митрополит Мелентије:
– Можеш, прими се, слушај Књаза.
Одговори Књаз:

188