Page 225 - KUCANJE

ПРОТА БОЖИДАР ЈОВАНОВИЋ
(1892-1944)

 Аманет вам остављам да љубите своју ве-
ру и Српство  биле су последње речи проте
Аврама пред одлазак на мучилиште, којих смо
се отац и ја често сећали, бурних деведесетих
година прошлог века.
У Крушевцу сам по доласку на парохију,
1995. године, упознао господина Драгана Јова-
новића, унука чувеног Проте. Били смо прија-
тељи. Отац се силно радовао томе. Једном сам
замолио чика Драгана да ми каже све што зна о
страдању свога оца:
„Мој отац Божидар Јовановић, свештеник из
Великог Шиљеговца, рођен је 1892. године. Син
је проте Аврама, архијерејског намесника, члана
Великог духовног суда и народног посланика
Среза расинског.
Мој брат Владета рођен је 1921. године и био
је питомац Војне академије. Партизани су га
заробили 14. октобра 1944. године у Бошњану и
убили у Мрзеници. На вест да је Владета убијен
отац је пошао да узме његово тело. У круше-
вачком Новом насељу ухапшен је од стране
комунистичких власти. Нису помагале молбе да
га пусте да сахрани сина. Мајка је успела да га
сама тајно погребе на крушевачком гробљу.

223