Page 252 - KUCANJE

СРЕТЕН ДИНИЋ

− Драги господине Динићу, Одавно сам при-
мио Ваше писмо, а не доспех да Вам одгово-
рим. Ваш рукопис предали смо популарном од-
бору задужбине. И чим будемо одштампали
књигу Батутову, доћи ће Ваше дело на ред − пи-
сао је Стојан Новаковић, председник Краљевске
академије наука, пред рат, 26. марта 1914. годи-
не у Београду.
После рата, када је краљ Александар посетио
Лесковац, пред њега су изашли сви градски по-
литички прваци, фабриканти, судије, професо-
ри..., а он је упитао:
− А, где је Сретен Динић?
Тада су сви пропустили народног просвети-
теља напред да се рукује и пољуби са ратним
другом и врховним командантом.
− Ко је овај човек? − питали су људи из кра-
љеве пратње.
И, заиста, ко је овај човек, упитајмо се и ми.
Великошиљеговачко чобанче, ученик основ-
не школе у родном селу, крушевачки гимнази-
јалац, полазник Учитељске школе у Нишу и
Алексинцу, ученик Сретена М. Аџића, светоро-
мански манастирски ђак, апотекарски помоћник,
богословац београдске богословије Светога Са-
ве, појац − добар познавалац црквеног појања,
учитељ бивољски, кладушки и великошиљего-

250