Page 249 - KUCANJE

дили? Зато сам их онако изгрдио, и требао сам
још да грдим. То што су они учинили била је
последица талијанског утицаја, њихове разне-
жености и изгубљеног поноса и самопрегоре-
вања српскога – рече ми преосвећени господин
епископ.
Много смо још разговарали о томе под ос-
манлуком проте Аврама Јовановића у Великом
Шиљеговцу, док нас није прекинуо полазак за
цркву.
Епископ Никанор допраћен је коњаницима
до цркве шиљеговачке, где су га сачекали пуцњи
из прангија. Прота Аврам са многобројним на-
родом дочекао је владику пред црквеним вра-
тима. Он је поднео епископу крст на целивање, а
затим с радошћу и одушевљењем поздравио ње-
гову архипастирску посету верном народу, који
га седам година није видео, па је чувши за ње-
гову посету похитао да чује владичанску лепу
поуку и прими његов свети благослов.
За време свете службе Његово Преосве-
штенство се молио Богу, у свом столу, за верне
синове мајке цркве, који се тискаху један крај
другога да виде свога црквенога поглавара,
чијем достојанству ништа не недостајаше што у
олтару служи само један свештеник и за пев-
ницом поје само један учитељ. За њега је било
пуно задовољство у томе што је нашао потпуно
снабдевену и уређену цркву шиљеговачку и
пуно побожних хришћана у њој. Зато је са задо-
вољством узвикнуо из олтара: „Певај, учитељу,
тропар да идемо да светимо водицу.” (Сретен
Динић био је добар познавалац црквеног појања,
п. п.) И није пожалио труда да сву ту множину

247