Page 248 - KUCANJE
P. 248
ложају свако духовно лице може наћи коме се то
достојанство додели, него сам гледао Госпо-
дина Никанора, или, ако хоћете једнога необич-
нога владику. А кад то кажем, ви треба да ме
разумете зашто. Јер, сваки човек који живи и
ради необично, мора бити необичан. Необич-
ност господин Никанорова састоји се у његовим
делима. Препорођај целе епархије, и, у последње
време, јак интелектуални покрет подручног му
свештенства, јесу последице те његове необич-
ности. Он је то постигао, и то је главна ствар, а
да ли се његов метод свакоме допао, то је друго
питање, на које се он никад и не осврће.
Друго његово обележје, које се још већма
уздиже над осталима, јесте његова велика књи-
жевничка репутација и академска титула. Јер, то
је човек који је написао седамнаест већих дела
од трајне књижевне вредности, не рачунајући ту
многобројне његове посланице.
С тим великим човеком, признатим књижев-
ником и академиком, имао сам част да општим,
и слободан сам овде навести ово неколико речи
из нашег разговора.
– Ваше Преосвештенство, написали сте до-
ста књига, али је књига Дубровник учинила на
мене врло велики утисак, нарочито она предаја
Дубровчана Наполеону, без капи крви.
– Да, то би им се још и могло опростити, али
отворити касе своје и предати све своје благо
освајачу, то је јединственост у светској исто-
рији! Има ли кога народа, па напослетку, и на-
шега, у ма ком другом крају да је тако јевтино и
кукавички предао слободу и богатство своје ту-
ђину и освајачу, као што су то Дубровчани ура-
246