Page 298 - KUCANJE

ромном брадом. Полуслеп, седео је сваког дана
у време кад ђаци иду у школу на некој столи-
чици пред вратима, деца пролазе, „Љубим руку”
кажу, а он сваког пита „Чији си ти?” Колико га
је мој деда поштовао, сведочи најбоље то што је
своје име Новак Петровић променио у Новак
Новаковић и узео славу поочима. Тако је крену-
ла лоза Новаковића.
– Мој отац био је свештеник у Цркви Све-
тог Ђорђа у Крушевцу. Септембра 1941. године
устаници су, међу којима Кесеровић са четни-
цима, мобилисали сељаке из околних села, па
кренули да ослободе Крушевац. Слабо наору-
жани, нису, наравно, успели у томе, али су изаз-
вали Немце на одмазду. Одлучено буде да казну
спроведу над Циганима и целу циганску малу,
са женама, децом и старцима, истерају из њи-
хових кућа и сад се чека шта ће даље бити. Кру-
шевац блокиран, нигде живе душе на улицама.
Руља Цигана улети у наше двориште. И шта мој
отац уради? Обуче мантију, узме крст у једну
руку, личну карту у другу и са обе дигнуте руке
крене средином улице предводећи Цигане. Нем-
ци свуда по крововима са напереним оружјем
пропуштају целу процесију. Вероватно збуњени,
јер је сцена просто невероватна. Филмска. Вели-
чанствена. Тако стигну у среско начелство, где
отац нађе неког пријатеља, предратног поли-
цајца, мало је то место, сви се знају, и он склони
све Цигане у салу неког биоскопа који није
радио, и ту их закључа. Немци добију наредбу
да побију све Цигане, међутим, не могу да их
нађу. И тако су тада Цигани из Крушевца остали
живи.

296