Page 300 - KUCANJE

АГРАРНИ ИНТЕРЕСЕНТИ

Био сам ученик богословије кад је отац,
1986. године, дошао у Велики Шиљеговац на па-
рохију. Никог нисам знао у том селу. Било је
рано јутро. Пред „Домом културе”, у центру се-
ла чека се „раднички” аутобус за Крушевац.
Једва смо успели да уђемо у препун аутобус
„Крушевац превоза.” Гужва је била тако велика
да сам морао да се раздвојим од оца. Он уђе на
предња, а ја на задња врата.
− Шта ће овај баксуз, сабајле − изговори се-
љак до мене.
− Да сам знао да не полазим нигде − прих-
вати други.
− Ем, баксуз, ем, Калабић − рече трећи.
Смејали су се. Придружили су им се и други
сељаци. Никог није било да ово заустави, да ка-
же да је, заправо, благослов то што њихов све-
штеник овог јутра путује са њима и моли се за
њих. Ћутао сам.
По изласку из аутобуса, препричавам оцу
шта кажу његови парохијани за њега. Боли ме то
јутро и данас кад ово пишем. Отац одмахну ру-
ком, па рече:
− Сине, не обраћај пажњу, то су аграрни ин-
тересенти.
− Ко су они? − упитах, јер нисам знао.

298