Page 362 - KUCANJE

АРХИМАНДРИТ ИЛАРИОН ВЕСИЋ
(1852-1906)

Драгињин рођени брат је архимандрит Ила-
рион Весић. Он је почео писати Поменик цркве
врбничке, који је касније наставио свештеник
Богољуб Јосић. У врбничкој цркви, где му је
сахрањен деда (како пише на надгробној плочи,
источно од цркве, „капетан крушевачки житељ
пепељевачки Веселин Ћирковић”), служио је
као парохијски свештеник од 1873. до 1887. го-
дине. После смрти своје попадије Спасеније,
свештеник Иван – како му је тада било име, оти-
шао је на школовање у Русију, а по повратку у
земљу примио је монашки чин и добио име
Иларион. Био је ректор призренске богословије,
директор српске гимназије у Скопљу, игуман
манастира Раковица, ректор београдске богосло-
вије и професор Светог Николаја Жичког (у сво-
јим сећањима др Радован Казимировић пише о
свом школском другу из београдске богословије
Светом Николају Жичком: „Када га је једном про-
звао професор патрологије архимандрит Иларион
Весић да одговара, он је тако лепо одговарао да је
овај био просто очаран. Уписао му је у дневник
„задебљану” петицу, рекавши: „Жив био синко.
Тебе је Бог нарочито обдарио!”)

360