Page 365 - KUCANJE

писмо назива: „ни студен ни врућ” (Открив. 3,
15), а људи, којима је завладала ова болест, иако
не устају противу учења вере и не желе да буду
јавни противници Свете Цркве, они мало мисле,
или још горе, никако и не мисле о томе шта од
њих тражи њихова света вера. Они се не старају,
чак, да проникну у сушност и тајне своје свете
вере и не обраћају ни најмање пажње на стање
своје душе и њене духовне потребе. Откривена
реч Божја о спасењу и вечном животу, иако се
разноси пред њиховим слухом, не оставља у
њихову срцу трагове плодности слично ономе
семену из јеванђелске приче, које пада на
каменито земљиште и гине (Мат. 13, 3). Овак-
вим људима свеједно је шта се и како учи о
предметима вере. Они обично у теорији не праве
никакву разлику између природне религије и
Христове науке, а у практици, они се и не ста-
рају да врше обавезе, које им Света Црква на-
лаже. Они не посећују богослужење, неће да чу-
ју о посту и молитви, или ако се и који пут јаве у
храм Божији ради обичаја, они осећају у храму
неку досаду, и у њему не налазе ничега што би
могло загрејати њихово срце и дати души њи-
ховој какве духовне насладе. Они чак не могу да
појме ону потребу и оне духовне насладе које
побожне људе привлаче у храм Божји.
Највећи степен свога развића достиже ова
болест душе кад људи због своје немарности
избегавају први и највећи дуг хришћанина и по
неколико година не приступају тајни покајања и
исповести и не причешћују се светом тајном
причешћа. Ови људи живе и не мислећи о про-
веравању своје савести пред законом Божјим и

363