Page 364 - KUCANJE

оно што свакоме народу мора бити најсветије и
најузвишеније, а то су: име и народни понос.
Излишно би било доказивати да ова духовна
болест већ постоји код нашега народа и да се
свакога дана све више и више шири. Њу видимо
и осећамо сви, на њу нам пружају прст сви
странци који су имали прилике доћи у ближи
додир са нашим народом. Ми смо поставили
себи у задаћу да овом студијом по могућству по-
кажемо узроке религиозне равнодушности код
Срба и њене штетне последице за народ. Кад то
извршимо, ми ћемо покушати да покажемо
начин и средства којима би се ова духовна бо-
лест, ако не сасвим излечила у садашњем поко-
љењу, а оно бар у ширењу за будућа покољења,
ограничила. Јер колико су тешки и за осуду пред
Богом и потомством наши лични греси, толико
су далеко тежи греси саблазни других, или гре-
си, који се живим примерима преносе на млађи
нараштај: „Који саблазни једнога од ових малих
који верују Мене”, вели Спаситељ, „боље би му
било да се обеси камен воденични о врату
његову, и да потоне у дубину морску. Тешко
свету од саблазни... али тешко ономе човеку
кроз кога долази саблазан.” (Мат. 18, 6, 7)

+ + +

Под именом религиозне равнодушности
разуме се онај хладни немарни однос, не само
према питањима и истинама своје вере, него и
према испуњавању оних правила, преписа и об-
реда, што нам је наша света вера прописала, као
средство за наше спасење. Болест ову Свето

362