Page 411 - KUCANJE

КРУШЕВАЦ

Мој отац је у Крушевцу живео једну јесен и
зиму, после пензионисања – августа 2011. годи-
не. Траг који је овде оставио видим у сусрету са
људима који ми, ових дана, изјављују саучеш-
ће. Један од њих је Милорад Сијић, аутор књиге
о свом родном селу Злегиње Горње и Доње, обја-
вљене 2003. године у Крушевцу. Био сам рецен-
зент ове књиге. Ово село је удаљено седам кило-
метара од Манастирака. „У самом селу се преп-
ричавају многе легенде. Интересантно је да су
све оне везане за имена Милоша Обилића и Ле-
пог Јована, његовог оца” (н. д, стр. 14). Врбни-
чки свештеник Богољуб Јосић, син проте Алексе
Поповића – главног јунака књиге Мојсињски
меандри, записао је у Споменици, која се чува у
Цркви Светог Николе у Врбници:
„Око пет-шест километара од Врбнице уз ре-
ку Пепељушу, постоје села Горње и Доње Зле-
гиње. Причали су ми стари људи да је некада у
време цара Стефана Душана, а доцније и за вре-
ме цара Лазара ту живео кнез Јован Злегиња, по
коме су и та села добила имена. Прича говори да
је тај кнез био богат човек и да је био добар
кнез, кога је народ волео, а због његове неи-
змерне лепоте звао га је Лепи Јован. Кажу да је
кнез Јован имао винограде на Облој чуки, да је
производио много лепо вино којим је снабдевао

409