Page 415 - KUCANJE

вић, браћа Хаџи Николајевић, Хаџи Сима Јако-
вљевић, Хаџи Тока Јаковљевић, Хаџи Илија Ди-
нић, Хаџи Владимир Бабић, Хаџи Стојадин
Стаменковић, Хаџи Јанко Старосрбијанац, Хаџи
Трајко Мирковић, Хаџи Владислав Николић,
Хаџи Стојан Станковић и његов брат Хаџи Ста-
ноје, Хаџи Алекса Стаменковић Американац...,
писац прота Хаџи Живан Савић. Сви су они би-
ли домаћини. Иза себе су оставили своме потом-
ству углед, куће и окућнице у центру града, по-
словне везе... Уједно, били су чувари јеруса-
лимског крста с хаџилука, па су и деци давали
имена Крста, Крстивоје, Крстана... У комунис-
тичкој Југославији сви су они завршили на крсту
јавног заборава.
О духовном животу старих Крушевљана др
Чедомир Марјановић у својој књизи Крушевац,
штампаној у Београду, 1933. године (стр. 52-53),
вели: „За време Турака није било по вароши ни
звона. Знајући за то кнез Милош је убрзо по-
ручио већу количину звона, па их јe разаслао у
сва већа места. Неописана је радост настала у
Крушевцу кад је зазвонило прво звоно. Не само
Крушевац, него и цела околина од Јастрепца и
Копаоника, па до Јухора и Благотина, слегала се
у Крушевац да чује српско звоно, и под звуцима
звона да уђе у цркву Лазарицу, да се Богу по-
моли. Старци су за дуго причали својим потом-
цима са каквом је свечаношћу обављен тај чин у
Крушевцу. И богослужење у црквама добило је
свој свечани изглед. Раније су се више кришом
Срби састајали те се Богу молили. Служба је мо-
рала бити ноћу да их Турци и њихова деца не би
каменицама и другим начином узнемиравали, а

413