Page 428 - KUCANJE

+ + +

На вест да је мој отац преминуо господин
Милорад Сијић спремио је за ову књигу свој
прилог Од проте Милована Протића (+ 1843)
до проте Војислава Илића (+ 2012). Право је,
Господе, јер отац је био од старинских све-
штеника. У Топле сузе на путу за Јерусалим
унео сам једну очеву причу о томе како је био
заборавио да причести једну слепу старицу из
Зебице, па се усред литургије тога сетио, и при-
писао је оцу Илији Симићу. После службе, мој
отац је био у Зебици, где је исповедио и при-
честио своју парохијанку и од ње сазнао да она
као дете није била слепа. Тада га је она упитала:
‒ Јеси ли ти од оних старих попова?
После неколико дана слепа старица је уснула
у Господу.
Ево, те приче из Топлих суза на путу за Јеру-
салим:
„Мирис тамјана из кадионице, помешан с
топлином мале пећи на дрва, из барбатовачке
цркве тог јутра на Светог Стевана 1943. године
прену на молитву Топличане у потпалубљу њи-
хове мале свете лађе што тихо броди по мору на
путу ка Светој Земљи. Отац Илија заврши кађе-
ње на „Иже херувими” и врати Момчилу кадио-
ницу. Учини три поклона, подиже руке ка Гор-
њем Јерусалиму и тихо изговори:

426