Page 429 - KUCANJE
P. 429
Ми који Херувиме тајанствено изобража-
вамо и Животворној Тројици Трисвету песму
певамо, сваку сада животну бригу оставимо.
– Ниси причестио слепу Виду – сети се.
На Бадњи дан дође Веселин, Видин син из
Спанца, да моли исповест и причешће за своју
стару мајку, јер је почела да прича с мртвима.
– Мајка је са седам година ослепела, али же-
ли да се исповеди пред пут. Вели, неће слепа и у
онај свет.
После свете Службе, отац Илија узе частицу
за причешће болесника и положи је у малену
торбицу на својим грудима.
По дубоком снегу дође у Спанце, не преста-
јући тихо да изговара псалме. Веселин и поро-
дица, угледавши оца Илију, устадоше на мо-
литву. Он их замоли, пред свету тајну Испо-
вести, да изађу из собе. Кад су остали сами, сле-
па Вида упита:
– Јеси ли ти од оних старих попова? Имаш
ли дугу браду и косу?
– Имам, нано, имам.
– Гледала сам као дете свештенике и такве
их знам: усправне и лепе. Сад слушам да има
попова без браде и косе – мало се придиже с
постеље и прекрсти се:
– Доћи ће зло време кад ће српски духов-
ници, уместо браде, носити фртаљ длакаве му-
шице испод доње усне. Настаће прогон брада.
Попови ће кришом отварати своја уста да прик-
рију прогутану чупаву муву с лица. Хвала Богу,
ми нећемо дочекати то време, часни оче.
Од Материца путујем за Свету Земљу; зато
сам те звала. На Свете оце дођох на острвце пре-
427