Page 433 - KUCANJE

при цркви Лазарици где је служио до 1890.
године. Умро је 23. марта 1892. године и сахра-
њен на крушевачком гробљу у заједничкој гроб-
ници у којој данас почивају његова супруга
Станка, синови: Љубодраг и Милан, унуци: Ми-
лош, др Василије, др Тихомир, Душан и Вели-
бор, и унуке: Смиља и Лепосава..
Тодор Јаношевић (1845-1923), из Трстени-
ка, учитељ у Трнавцима од
1867. до 1872. године, а од
1872. до 1876. учитељ је у брус-
кој школи, када је рукоположен
за свештеника при бруској цр-
кви. Од 1886. до 1894. године
парох је велућки, затим одлази
за пароха при цркви у Сталаћу,
касније у Дворане. Сахрањен је
на старом крушевачком гробљу.
Иларион (Иван) Весић (1852-1906), из Пе-
пељевца, био је учитељ и све-
штеник у Врбници, а после смрти
своје супруге одлази у Русију где
завршава Духовну академију.
(Прота Драгић Илић, Послушања,
Крушевац, 2001) По повратку из
Русије замонашио се и добио име
Иларион, затим добио чин архи-
мандрита и постављен за ректора
Призренске богословије. Године
1903. одлази у пензију. Последње године живота
провео у својој кући у Крушевцу.

Ранко Скоковић (1852-
1905), из Севојна, свештеник
на бељачкој парохији, затим
од 1891. до 1902. године при
бруској цркви. Живео је у
Крушевцу, где је и сахрањен.

431