Page 477 - KUCANJE

Прота са још два свештеника одржао је
опело најпре оног рођака, а после и Милану.
Код началника затекосмо Голумбовског, надзо-
рника пекарске чете, наредника из Београда и
госпођу оног потпуковника што је био коман-
дант жандармерије у Београду са којим смо не-
давно седели у друштву капетан Дринчић и ја,
кад је полазио да прими команду, погинуо па је
дошла да га пренесе.
Михаило сврши све што треба за допуштање
и шиљање депеше Врховној команди. Одатле
одемо до цркве да присуствујемо опелу поруч-
нику Душану. Прота још неко време остаде са
нама па оде, а ја останем све дотле док није
извађен и пренет у донети сандук Миланов леш
и сандук залемљен. Испратимо сандук на кола
за станицу, па онда с професором одем до оп-
штине, где послаше фијакер, те га испратих.
Баш ми га је жао. Изгубио таквог доброг сина
пошто га је извео на пут, остао му само онај бо-
лесни. Страшна судбина.
Недеља, 11. август, Врање:
У вароши сам се нашао са господином Про-
тићем и калуђером Валеријаном – професором у
Гимназији. Били смо у хотелу Врање, где до-
ђоше и седоше за наш сто пуковник господин
Миливоје Стојановић, командант Пука кнеза Ла-
зара и др Рувидић. Разговарали смо о рату, о
вери код војника и официра, о утицају рата на
побожност и веру. Причао је пуковник, а и ми, о
доживљајима за време рата и борбе. О духу цара
Лазара који прати свој пук. Како је добро про-
лазио; о грому и другим случајевима. Како су
поједини, који су псовали, гинули итд.”

475