Page 481 - KUCANJE

лун Стојадиновић се обраћа српској омладини
пред којом су велики задаци на путу ка слави.
Наравно, на том походу, нама као малом народу,
наша узданица су Руси. Зато, свештеник Милун
за овај трен наше историје вели: „Он нам делом
сведочи да су Руси наша браћа, која за нас и жи-
вот свој полажу. А то је за нас велика утеха, а за
наше непријатеље страх и трепет. С тога кли-
чемо: Слава руским и нашим херојима на Вар-
варину! Живела словенска слога!”
Тако је у Варварину слављено српско-руско
пријатељство, али и широм Краљевине Србије, с
краја лета 1910. године. Краљ, влада, црква, вој-
ска, београдска општина, маса народа били су
надахнути великом руском подршком. После су
уследили ратови – два балканска и Први свет-
ски. У њима је омладина српска посејала своје
кости по балканским ратиштима, поштујући за-
ветне речи свога краља и јерархије.
Организатор варваринске прославе био је др
Драгољуб Јоксимовић. Он је рођен у Бачини
1872. године. Школовао се у Параћину, Кру-
шевцу и Београду. У доба Варваринске прославе
био је народни посланик и одборник београдске
општине. Као народни посланик био је члан вој-
не анкете, која је пред балканске ратове проу-
чавала стање војске и припремала њену реорга-
низацију. У току Првог светског рата постао је
члан главног одбора Интернационалне парла-
ментарне конференције за трговину. После рата
учествовао је као члан наше делегације на Кон-
ференцији мира у Паризу 1919. и 1920. године.

479