Page 476 - KUCANJE

Уторак, 25. јуни, Куманово:
Поподне нисам спавао. Отишао сам до близу
Нове цркве и гледао пролаз рањеника наших и
Црногораца. Један постарији Црногорац са две
ране виче: „Живели Срби и Црногорци”, вели,
кроз петнаест дана ће се опет борити. Наши веле
да нема много мртвих, четири посто. Све рање-
но у руке и ноге.
С протом Стејићем чух, од поднаредника с
телефона да наши свуда напредују. Степа је оти-
шао дубље у Бугарску и има успеха – потиснуо
Бугаре.
С протом сам отишао до Нове цркве и ту на-
ђосмо господина Мих. Марковића – мог бившег
професора и директора. На питање откуд он
овде, зајеца и рече да му је погинуо син Милан
на Злетовској реци, рањен у трбух и умро у Кра-
товској болници, па је дошао да га пренесе.
Утучен од жалости, жао ми да га посматрам. Ос-
танем с њиме да му се нађем. Каже ми да је по-
нео сандук и већ колима испратио напред за
Кратово, па свратио до цркве уз пут и ту дознао
да је донет, такође, његов рођак, син ортака и
пашенога Исидора Радовановића, трговца из
Краљева. Кад је ушао у цркву, спази на поду је-
дан сандук и приближи се њему, да види који је
то јадник, код кога нема никога, кад тамо про-
чита име свога сина. Грдан потрес за оца који је
изгубио таквог красног сина као што је био ње-
гов Милан. Наредимо у општини те испрате чо-
века жандарма да врате кола са сандуком, па с
њиме одем до началника да свршимо све фо-
рмалности за пренос.

474