Page 513 - KUCANJE

− Јел’ тако? − унесе се младићу у лице трећи
милиционар.
− Ћутиш! Не знаш латинске пословице! А!
Шишај, Мирко! − заповеди први милиционар
свом млађем колеги.
Петровдански сабор код цркве у Житном По-
току, касније ће комунисти ово вековно окуп-
љање народа у овом месту преселити из порте
на вашариште, залепезио се у широку кружницу
народа који се тискао око центра са старом рас-
климатаном столицом, на којој је седео младић
уморан од пружања отпора тројици милици-
онара. Његово дубоко дисање и стезање свеза-
них руку у песнице представљало је последњи
титрај отпора. Уста су му била снажно свезана
црвеном марамом. У горњој половини марамом
преполовљеног младићевог лика са стиснутим
вилицама искриле су уплашене очи, које су се
по лепоти, већ биле прочуле међу топличким де-
војка. У дну доње половине уплашеног младиће-
вог лика кроз раздрљену кошуљу с напетим вра-
тним жилама немирно је скакутала јабучица.
− Смрт фашизму − продра се трећи милици-
онар.
− Слобода народу − отпоздрави први мили-
цајац.
Народ, упарађен за сабор, а разасут по ши-
рокој посматрачкој кружници, ћутао је. Није
било време да се било шта каже. Од негдашњег
правила: „Мисли својом главом”, сад је настало
ново: „Мисли у својој глави.” Један дечак се
отрже мајци и приђе милиционарима. Уплашена
жена притрча да га ухвати за руку и привуче к
себи.

511