Page 526 - KUCANJE
P. 526

Наш кум  Срђан Миливојевић,  народни  пос-
              ланик, био је у пратњи министра тог дана у Вла-
              димирцима.  Кад  је  дошао  ред  на  патријархов
              потпис, по црквеном правилу он се потписује зе-
              леним мастилом, неко је из пратње саопштио да
              нису понели његово пенкало.
                 − Имам је Ваша Светости − био је спреман
              Срђан  Миливојевић.  Он  је  знао  како  се  потпи-
              сује српски патријарх, па је био спреман.
                 У  кући  Миливојевића  у  Крушевцу  чува  се
              ово  пенкало  као  реликвија,  која  је  једним  пот-
              писом  исправила  историјску  неправду  −  да  то-
              лики  српски  свештеници  деценијама  марљиво
              уписују своје вернике, а онда им сав труд рево-
              луционарна власт избрише преко ноћи.
                 Отац је био одушевљен:
                 −  Јаловик  је  први  у  Србији  вратио  црквене
              књиге, сине! − коментарисао је чудећи се.
                 − Наш кум је био ту, и његово пенкало!


















                                     524
   521   522   523   524   525   526   527   528   529   530   531