Page 523 - KUCANJE

„Суд општ. купачке, бр. 2990, 29. септ. 1911.
године у Купцима”, пише „Свештенику паро-
хије мајдевске, пошаљите овом суду одмах спи-
сак младића рођених 1894. године.” Решењем
Сабора архијерејског од 24. септембра 1864. го-
дине „наређено је да се протоколи црквени вазда
хране у цркви у за то спремљеном орману под
кључем најстаријег свештеника ове цркве.” (на-
ведени Зборник, стр. 31) Решењем Сабора архи-
јерејског из 1858. године било је прописано и
правило „о опевању и завођењу у Књигу умрлих
смрћу кажњених сужника”, којим се наређује
свештенику како има „спремити погубљеника
исповешћу и причешћем и кад је дужан осуђе-
ника допратити до места погубљења.” У члану
трећем овог закона пише: „Свештеник је дужан
погубљеног у протокол умирајућих по рубри-
кама завести ставивши на надлежном месту у
примјечанију да је по пресудама земаљских су-
дова погубљен.” (н. д., стр. 173) Ревизију про-
токола вршили су протојереји „приликом обила-
жења цркава њиховог округа”. Они су имали
обавезу да „прегледају црквене књиге и том
приликом да запишу у књизи кад су их пре-
гледали, у каквом су их стању нашли и да кон-
зисторију о нађеном стању књига известе.” (н.д.,
стр. 35) Казненим законом било је предвиђено
за свештеника који се не придржава правила
„која су прописана у смотрењу протокола, да се
казни у новцу до педесет талира, или затвором
до годину дана.” (н. д., 32) А ако би писмене ис-
праве „лажно или неисправно начинио”, зап-
рећена је била казна од „десет година заточења.”
(исто, 33) На жалост, ове веома важне књиге

521