Page 522 - KUCANJE

ЦРКВЕНИ ПРОТОКОЛИ

Свештеници из крушевачког краја савесно су
водили протоколе у доба када је било мало пис-
мених људи у њиховој средини. Јунак моје књи-
ге Мојсињски меандри свештеник Алекса Ј. По-
повић-млађи пише у Гласу, бр. 11, Ниш, 1907.
године, стр. 313, чланак о вођењу Књига ум-
рлих. Црква је пратила временске токове, па је
тако најављено и формирање Регистра прото-
кола, Глас, бр. 19, 1908, стр. 575-6. Две овакве
књиге: Регистар умрлих цркве мајдевске 1936-
21. новембра 1949. године, и Регистар рођених
1935- чувају се данас у Цркви Свете Петке у
Мајдеву. О вођењу протокола крштених, венча-
них и умрлих Сабор архијерејски одлучио је 7.
маја 1884. године: „Да свештеници, или боље
рећи дотичне цркве, буду дужне на крају сваког
месеца поднашати својим надлежним конзисто-
ријама, преко својих протојереја, тачан списак
крштених, венчаних и умрлих у томе месецу. На
основу ових спискова и копија из црквених про-
токола конзисторије ће подносити сумарни
извод Министарству унутрашњих дела за сани-
тетско одељење и општинским судовима поиме-
нични списак венчаних и умрлих.” (Зборник
правила Архијерејског сабора, Београд, 1900,
стр. 34) Према једном сачуваном документу:

520