Page 64 - KUCANJE

пуној снази... Да ли је отац Војислав осетио
своју последњу четврт, последњу четврт свог
живота међу нама? И како се то осећа? Мени,
рецимо, већ почињу да сметају звукови осим
цвркута птица, сметају ми оштре слике зграда,
стакла, металних конструкција, бетона, а од-
марам се док гледам лишће које трепери, траву
која се њише на благом поветарцу, брзу реку,
огромне таласе морске и пену њихову кад ударе
о обалу. Враћам се природи.
Са годинама полако напуштамо своја људска
дела и враћамо се делима Божјим, да будемо
ближи Господу. Сутрадан смо колима оца Алек-
сандра Ерића кренули за Јаловик. У колима смо
чика Доса из Петине, отац Перица, отац Алек-
сандар и ја. Испред нас у епархијском ауту
Његово Преосвештенство Епископ крушевачки
господин Давид. Крећемо се ауто-путем према
Београду, па преко Добановаца за Шабац и
Јаловик окружен вијугавим путевима и брдима.
Брда око Јаловика личе ми на Вајмарска брда
из Екерманових записа о Гетеу, валовита, не
превише висока, 300 – 400m надморске висине.
У таквом окружењу човек уметник, стваралац,
осећа се испуњено, свестан је свог јединства са
природом, не плаши се природе као људи из
равнице, нити има проблем превеликог исти-
цања себе, постављања себе у први план, изнад
природе, као људи који живе на високим пла-
нинама.
На једном од таквих валовитих брда, одмах
изнад пута, Црква Светог Луке. Опело у цркви,
опело које служе свештеници Епархије шабачке
и Епархије крушевачке, величанствен је призор

62