Page 95 - KUCANJE

је, на путу за Свету Земљу, убијен отац Илија
Симић, барбатовачки хаџија. Нашој дечјој радо-
сти због странаца у кући није било краја. Сутра-
дан они хтедоше да наставе путовање, али их
отац умоли да остану још један дан:
– Сутра је света Недеља и долази владика на
петнаест километара одавде. Пођите са мном.
Предахните од пута.
Нисам ишао у Куршумлију. Остао сам у ку-
ћи с Французом који је добро играо фудбал и
чинио ми одлично друштво за игру. Носио је
сандале. Кад је пред црквом угледао делове спо-
меника оца Илије како се сунчају, упро је прс-
том ка гробу. Говорио сам му дуго о негда-
шњем свештенику барбатовачком као да сам сам
деда Момчило, а он ме је само гледао.
‒ Ово је Света Земља – заврших казивање.
Владика је у Куршумлији примио ходочас-
нике после свете Службе и подуже разговарао с
њима. Кад се растајаху, отац искористи прилику
да несметано упита шта да чини са спомеником
оца Илије.
– Врати то где си наш’о! – одбруси епископ.
Сутрадан смо испратили госте. Ненси нам
остави ситне поклоне и њихове адресе. Француз
ме позва на неки европски фудбалски стадион
да, опет, играмо лопту. Отац им даде камени
фрагмент са споменика оца Илије и замоли да га
положе на Зид плача у Јерусалиму. За Божић,
поштар нас обрадова разгледницом из Свете
Земље с именима четирију победоносаца – пе-
шака. Тада сам први пут видео свети град.

93