Page 96 - KUCANJE

Отац није могао да послуша владику. Спо-
меник, окренут истоку, сахранио је у плитко ис-
копан гроб у барбатовачкој порти. Милициона-
ри су дошли по оца. Саслушаван је: ко су стран-
ци? Зашто није поступио по закону и пријавио
њихов боравак властима?
– Шта ти мислиш, попе? Случајно наишли,
а? Ниси? Ти, ниси знао за тај закон?
Трајало је данима. Мене је ислеђивао настав-
ник физичког Милован из Блаца. На првом часу
он стаде грдити Миливоја Костура зато што но-
си крстић око врата:
– Шта ти је то?
Миливоје ћути. Почнем да се свађам с на-
ставником и завршим у зборници. У ходнику
барбатовачке школе Милован ме грубо ухвати
за руку и запрети:
– И, пешке иду у Јерусалим, кажеш, а, Ев-
ропљани?
– Пешке – изговорих пун снаге.
– Е, јесу будале! – одгурну ме од себе.
Истрчао сам из школе, сакрио се од света и
дуго, дуго плакао.
P. S. После читања Топлих суза јавила ми се
унука свештеника Илије Симића, која живи у
Крушевцу. Она је желела да своме деди обнови
споменик. Отпутовала је у Барбатовац са мојим
оцем и једним каменоресцом из Каменара. Отац
је показао место у порти где је закопао пору-
шени надгробни споменик свог претходника на
барбатовачкој парохији. Откопане делове споме-
ника преузео је каменорезац да би их у својој
радионици обновио. Ускоро је реконструисани
споменик враћен, после више од пола века, на

94