Page 14 - LAZARAČKI PROTOKOLI

„Историјски архив Крушевац као и што приличи
овом периоду наше историје, почива у туђој кући.
Браћу Дунда, наследнике предратних власника Хе-
мијске индустрије „Жупа”, упознадох на први Мит-
ровдан у новом миленијуму, док смо уз песму окре-
тали славски колач у њиховој фабрици. Неколико
крупних суза, пред радницима, испустише на обред-
ни хлеб пре него што га преломише с генералним
директором.
– На Митровдан пре другог Великог рата, овде
прошли пут ломисмо хлеб – проговори старији брат.
‒ Вратите нам родну кућу да у њој испустимо
душу. Дрема нам се пред пут у Свету Земљу. Начи-
нићемо вам нову зграду за Историјски архив, о свом
трошку – рече млађи брат.”
Из књиге Милорада Сијића, десет година касније,
сазнао сам да је млађи брат Дунда преминуо 2004.
године. Наравно, кућа у којој су рођени и даље је
Историјски архив Крушевац, попут њене прве ком-
шинице Уметничке галерије, која је смештена у
породичној кући Љотића. О једној од таквих кућа,
Југ Богданова бр. 21, важних за историју града, коју
су револуционари отели наследницима знаменитог
ректора призренске и београдске богословије, дирек-
тора српске гимназије у Скопљу, професора Светог
Николаја Жичког... унука човека који је ослободио
Крушевац од Турака и био његов први градона-
челник ‒ капетана Веселина Ћирковића, писао сам у
књизи Послушања (изабрани списи архимандрита
Илариона Весића) 2001. године.

19