Page 113 - NA POLA PUTA

бегавали, он чини друштво и пристаје да му пише
писмо за неверну жену, чак лажно сведочи за њега
у полицији, и на крају убија његовог непријатеља и
нападача. Због овог убиства излази на суд и добија
гиљотину као казну. Мерсо све то чини на свој на-
чин. Његов доживљај света је само његов. Он не
копира, не имитира никог. Али није он увек био та-
кав. „Кад сам био студент”, каже Мерсо, „имао сам
много амбиција, али кад сам морао напустити сту-
дије, убрзо сам схватио да ништа стварно није ва-
жно”. Мерсов доживљај света се тада преокренуо.
Почео је да живи апсурдно. Судбина света, онако
како ју је он схватао, почела је да га замара. Његово
седење на тераси и посматрање људи „замарало му
је очи од сталног гледања на смену људи и свет-
лости”. Отуда његова потреба да се наспава и у нај-
тежим тренуцима. Мерсо тако не пристаје на свој
доживљај света. Он жели, сматрајући да је увек у
праву, да се одмори од свега. Зато, чак, себе сматра
срећним човеком и док чека смртну казну. „Моје
радости”, каже Мерсо после сахране своје мајке,
„кад је аутобус ушао у снопове алжирске светлости
и кад сам помислио да ћу лећи и спавати дванаест
сати”. Мерсо је незаинтересован за свет. Он не зна
ни колико му је умрла мајка имала година. С друге
стране, он самоуверено живи у свом свету, сматра-
јући да је увек у праву. У судару ова два погледа на
свет, родила се драма Мерсоовог живота, која има
тужан крај. Али тај крај за нашег је јунака и срећа.

112