Page 117 - NA POLA PUTA

+ + +

Гроб мог имењака, Жике и Александра беше ми
инспирација да наставим свој истраживачки пут по
Историјском архиву како бих нашао Цркву Светог
Агатона, јер од ње не беше ни трага тамо где је, по
сведочењу народа, некада била. Сазнадох да је овај
храм освештан 4. септембра 1930. године. Круше-
вачке новине Југославија , бр. 36 од 28. августа 1930,
стр. 2, недељу дана пред Светог Агатона, писале су:
„На месту на коме се сада налази Завод „Обили-
ћево” Турци су вешали и убијали наш народ и ту
га сахрањивали. Неко је на један гроб успео да
постави најпростију спомен-плочу.
У околини међу народом постоји предање да
се једној мајци, чији је син јединац био на самрти,
јавио Свети Агатон и рекао јој:
– Отиди са сином на гроб, помоли се Богу и
светом Агатону, и син ће ти оздравити.
Мајка је то учинила и син јој је оздравио. Од
тада народ сматра овај гроб светињом.
Прво је направљена проста капелица 1892. године
да би у њој поклоници могли палити свеће. Го-
дине 1914. управник барутане, арт. техн. пуков-
ник Божа Крстић, са својим особљем, а из захва-
лности Богу и светом Агатону решио је да на том
месту подигне цркву. План храма израдио је архи-
текта Јанко Шафарик. Године 1914. његово кра-
љевско величанство краљ Александар благоизволео
је положити камен темељац. Прилозима и добром
116