Page 18 - NA POLA PUTA

+ + +

Ушли смо уплашени у аутобус 27. Ћутали
смо. Нисмо више били сигурни ко нас све може до
школе срести, слушати, легитимисати.
По доласку у Богословију све смо испричали
васпитачу.
– Не могу вам ништа, само причајте све што
је говорено на промоцији. Они ионако то све имају
снимљено – храбрио нас је ђакон Милан Кова-
чевић.
Те ноћи смо до касно били шћућурени на на-
шим скромним креветима у ђачкој спаваоници. Био
је то крај, у исто време, нашег дечачког и мома-
чког доба. Ушли смо у свет одраслих. Спознали
смо у каквој земљи живимо. Пред зору сам заспао
и сањао свог деду Драгића.
– Голубићу, не бој се – шаптао је док ми је
миловао косу.
Имао је херцеговачку народну ношњу на се-
би, исту ону у којој су дошли наши преци из По-
повог поља кад су у доба Херцеговачког устанка
бежећи од огња и мача прешли у слободну Србију
17