Page 19 - NA POLA PUTA

и настанили се у Јаловику, код Шапца. Тргао сам
се из сна и још дуго имао утисак да је он сада, већ
невидљив, седео крај мене. Лакнуло ми је. Сетио
сам се дедине фотографије из ратних дана са нат-
писом Успомена из четништва. Двадесеторица до-
бровољаца из Поцерине са шајкачама и кокардама
на глави. Њихов барјактар раширио је у десном
углу заједничке фотографије заставу са белом ло-
бањом и, под њом, укрштеним костима на црној
подлози и натписом Слобода или смрт. Сви су об-
ријани, што је мени као ученику основне школе
био први доказ да историја коју учимо о четницима
као брадоњама није истинита. Деда Драгић је тада
имао тридесет и три године. Лежао је налакћен на
десну руку, која је прихватила кундак пушке са по-
дужом цеви ослоњеном на благо подигнуто лево
колено. Имао је пресне опанке са вуненим доколе-
ницама, чакшире, тежињаву кошуљу и неизоставни
гуњ... У Објави, издатој у Коцељеви 15. децембра
1942. године и којом се, након расформирања Ка-
меничког четничког одреда, Драгић Илић отпушта
кући, командант одреда, коњички потпоручник Ан-
ђелко Думовић вели: „Именовани је учествовао у
свим борбама против народног непријатеља – ко-
муниста, у борби против истих истакао се као хра-
бар и пожртвован борац.”

18