Page 36 - NA POLA PUTA

творац, сам Лукијан Мушицки. Сада су овде, уме-
сто трпезе, само два клесана оштећена стубића, од
мрамора. Горњу плочу је неко после рата однео...
Трајао је наш пут од манастира до манастира
десетак дана, за које време смо увребали и мало
сунчеве светлости. Да танушни зраци бар додирну
и осветле напуштене руине. Документарна емисија
о страдању и обнови фрушкогорских манастира
била је готова крајем новембра. На дан емитовања,
8. децембра 1971. године Политика је донела уоби-
чајену најаву. Истог дана, неколико часова пре на-
јављене емисије, позван сам у Телевизију Београд,
где ми је речено да је емисија скинута са програма
из политичких разлога. Питали су ме зашто се у
манастирским портама појављују монахиње. Одго-
ворио сам да су оне чувари, једини чувари мана-
стира, сиротице које немају нигде ништа, које не-
мају ни аспирин кад добију температуру, које
немају где да изведу краву јер је земља у Хопову,
на пример, манастирска земља, одсечена до прага
тако да је крава заточена у порти... Говорио сам уз-
буђено, без сумње. Питао сам уреднике Телевизије
како би то изгледало да се у фабрици сниме хале
без радника. Питао сам зашто им сметају мона-
хиње. Говорио сам да се оне у емисији морају виде-
ти како би се видело да у неким манастирима још
има живота. Узалуд.”

Двадесет лета после Огрешења песник Радован
Јекнић је запевао: „Дошао сам да ме видиш у својој
тишини”, и тако почео своју песму Шишатовац,
коју је завршио стихом: „Ја са твојих врата сад по-
дижем резу.”

35