Page 86 - NA POLA PUTA
P. 86
‒ Зато је и прогоњен ‒ завршио је странац своје
казивање.
Алекси су после, уз парастосе, сви причали о
прадеди.
‒ Тебе је највише волео ‒ били су једногласни.
Било је то, за Алексу, скупљање нових прича о
прадеди, као опалог лишћа крај његовог гроба.
‒ Опало је моје лишће, Алекса ‒ сетио би се
тада његових речи, и плакао. Имао је десет година.
Прошло је више од десет година од тада. Одне-
давно Алекса скупља прадедино опало лишће по
судској архиви.
85
