Page 81 - NA POLA PUTA

јева. Он је 1898. године објавио у Београду књигу
Битка на Великом Шиљеговцу, у Штампарији Кра-
љевско-српског војног министарства, на 58 стра-
ница. Пре тога, он је у Ратнику, листу за војне нау-
ке, новости и књижевност, књига XLI, свеска III,
година XX, стр. 225-282, штампао рад Битка на
Великом Шиљеговцу – пад одбрамбеног фронта
Кревет-Вукања. Радојко Николић је у Каменој
књизи предака, која доноси натписе са надгробника
западне Србије, забележио: „Да се гинуло на Ши-
љеговцу, уписано је на неколико споменика. Тури-
чанин Василије Јанковић, каплар „народне војске,
поживи 32 год., а на Шиљеговцу 7. октомбра 1876.
год. за отечество бранећи се од Турака тешки је ра-
на допао, а умро је у чачанској болници 21. ок-
томбра 1876. г.” Лука Коџопеља из Лука је „за сла-
ву и слободу своје браће Срба борећи се против Ту-
рака погинуо у битци на Шиљеговцу округа але-
ксиначког”.
У Крушевцу је 1. новембра 1876. године ко-
мандант бањског кора пуковник Ђуро Хорватовић
написао извештај Релација битке на шиљеговачким
висовима 7. октобра 1876. године. Пуковник Ђуро
Хорватовић био је „командант свију трупа између
Вукање и Кревета”. Он је 28. септембра 1876. го-
дине у Великом Шиљеговцу потписао бројно стање
официра (135), старешина (1.752), подофицира
(72), војника (11.521), коморџија (1.949); свега је
под његовом командом било 15.429 бораца. Коња
је било 2.951, а волова 1.049. Турци су у борбама
на Великом Шиљеговцу ангажовали 25.000 бораца.
Српска војска имала је, према извештају начелника
санитета моравско-тимочке војске потпуковника др
Владана Ђорђевића, 1.240 рањених бораца. Он у
свом извештају од 16. октобра 1876. године вели:
„Ниједан командант није имао кад да поднесе из-
80