Page 104 - POBEDONOSCI

Године 1986, отац је добио премештај у Велики
Шиљеговац. Опет је служио у цркви у којој су
комунисти убили свештеника Божидара Јовано-
вића – сина чувеног проте Аврама Јовановића о ко-
ме је писао Сретен Динић. „Аманет вам остављам
да љубите своју веру и Српство”, биле су последње
речи, 28. фебруара 1917, великог проте Аврама,
пред одлазак на бугарско мучилиште.
Имао сам осамнаест година, био сам ученик Бо-
гословије Светога Саве у Београду и занемео сам од
чуда кад сам сазнао за неприлике руског свеште-
ника Антонија Оглобина из суседног села Здрави-
ња. Владика нишки Јован писао је Светом архије-
рејском синоду, 20. октобра 1953. године: „Парох
здравињски у Намесништву ражањском известио
нас је, да су га на дан 8-ог, овог месеца, око 20 ча-
сова увече напала непозната лица у његовом стану,
којом су приликом каменицама полупала сва про-
зорска стакла на стану.” Две недеље касније, 6. но-
вембра, исти владика пише Синоду: „Понова изве-
штавамо Свети архијерејски синод да је парох здра-
вињски, јереј Антоније Оглобин и по трећи пут на-
паднут ноћу од стране непознатих лица у своме
стану.” (Вељко Ђурић Мишина, Летопис Српске
православне цркве 1946-1958, Београд, 2000, 503).

Почео сам да записујем све што сам дознао о
страдању свештеника од стране комуниста из Кру-
шевца – старе српске престонице, и околине:

1. Свештеник Љубисав Н. Ђулаковић, па-
рох милутовачки (1900-1944), рођен је у Великој
Дренови, а убијен на Багдали октобра 1944. године,
заједно са сином Светиславом – студентом.

103