Page 101 - POBEDONOSCI

њом укршетним костима на црној подлози, са нат-
писом Слобода или смрт. Сви су избријани, што је
мени као ученику основне школе био први доказ да
историја коју учимо о четницима као брадоњама
није истинита. Деда Драгић је тада имао тридесет и
три године. Лежао је налакћен на десну руку, која
је прихватила кундак пушке са подужом цеви
ослоњеном на благо подигнуто лево колено. Имао
је пресне опанке са вуненим доколеницама, чак-
шире, ланену кошуљу и неизоставни гуњ. У Објави,
издатој у Коцељеви 15. децембра 1942. године,
којом се по расформирању Каменичког четничког
одреда Драгић Илић отпушта кући, командант
одреда коњички потпоручник Анђелко Думовић,
вели: „Именовани је учествовао у свим борбама
против народног непријатеља – комуниста, у борби
против истих истакао се као храбар и пожртвован
борац.”
Уједно, ово предавање је посвећено и Миловану
Данојлићу – најбољем савременом српском лирском
антропологу који лепо, у својој књизи Личне ствари
огледи о себи и о другима, Београд, 2001, стр. 15 и
90, вели:
– Године 1944-45. завладао је страх који се код
нас, и после пола столећа, на сваком кораку осећа.
Клице страха, бачене у душе одмах после рата,
годинама су доносиле богат и разноврстан урод.

100