Page 121 - POBEDONOSCI

У Крушевцу сам по доласку на парохију, 1995.
године, упознао господина Драгана Јовановића,
унука чувеног Проте. Били смо пријатељи. Једном
сам га замолио да ми каже све што зна о страдању
свога оца:
„Мој отац Божидар Јовановић, свештеник из
Великог Шиљеговца, рођен је 1892. године. Син је
проте Аврама, архијерејског намесника, члана Ве-
ликог духовног суда и народног посланика Среза
расинског.
Мој брат Владета рођен је 1921. године и био је
питомац Војне академије. Партизани су га заробили
14. октобра 1944. године у Бошњану и убили у
Мрзеници. На вест да је Владета убијен отац је по-
шао да узме његово тело. У крушевачком Новом на-
сељу ухапшен је од стране комунистичких власти.
Нису помагале молбе да га пусте да сахрани сина.
Мајка је успела да га сама тајно погребе на круше-
вачком гробљу.
Отац је затворен у Дом трговачке омладине.
Мајка је одлазила да га види. Тамничари им нису
дозвољавали да се сретну. Могла је само да остави
храну. Крајем октобра речено јој је да је Божа спро-
веден у Прокупље. Моја сестра Радмила видела је
очев капут на једном од затворских чувара. Плакат
са стрељаним Крушевљанима објављен је 7. новем-
бра. На њему се нашло и очево име. Касније смо
сазнали да је отац, уз мучење, убијен 29. октобра
1944. године на Багдали.
Комунисти су чували стражу крај гробова. Нису
дозвољавали да се узму тела и сахране. Покушаји да
се бар упале свеће на стратишту одбијени су. При-
јатељи породице Љутић одважили су се једне ноћи
1944. године, да откопају кафеџију Драгослава и

120