Page 125 - POBEDONOSCI

дост, затрпаних негде дубоко у мени”, рекао је у јед-
ном интервјуу, али без горчине, без мржње, без же-
ље за осветом. Није злопамтило. Догађај који га је
коштао тешке младости није га огорчио, нити убио
потребу да другима живот чини веселијим. Иако је
много штошта друго и много урадио памтићемо га
највише по најдужој и најгледанијој домаћој серији
у историји ТВ Београд, „Позориште у кући”, која је
почела да се емитује уживо октобра 1972. (касније
снимана) и трајала годинама, а народ је гледао и
волео. За живота никада није добио ниједну награду.
Умро је 6. априла 1995. године.”
(Светлана Ненадовић, Дете је отац човека, V
књига, Београд, 2010, стр. 125-6)

124