Page 314 - POBEDONOSCI

шњих дела. А онда је после рата дочекао да од тих
истих комуниста буде депортован у рудник, годину
и више. Он почива на крушевачком гробљу. Други
је Живан Савић, прота, писац. Он је исто предавао у
гимназији и интересантан је можда за вас јер су
1975. године у овом граду запалили комплетан ти-
раж његове књиге Кнез Лазар, што је јединствен
пример можда у историји цивилизације – да у је-
дном граду буде спаљена књига о оснивачу града из
пера свештеника који је служио у Лазарици, при-
дворици кнеза Лазара. Дакле, после тих људи, када
су се стекли време и услови, ја сам први ушао у
крушевачку Гимназију. Предмет је прво био факул-
тативан, после тога је постао изборни. Ми сада у
крушевачкој Гимназији имамо 60 % ученика за вер-
ску наставу, а 40% за грађанску, и нас двојица ка-
тихета предајемо, тако да се полако бар представа о
веронауци враћа.

Какав је однос са професорима, како се пона-
шају када свештеник уђе у школу, да ли су збуњени,
да ли прилазе, да ли љубе руку, да ли су се поде-
лили...?

Ја лично нисам имао никакав проблем те врсте.
Било је ту, наравно, пуно нејасноћа, недоумица.
Али сви су ми изашли у сусрет, и чак сам се веома
пријатно осећао, и пријатно се осећам у тој школи.
Ишао сам и на матурску екскурзију, прошле године
у Северну Италију. Једноставно, тамо ми је лепо. Ја
иначе волим да предајем, то ме испуњава. Не смета
деци уопште што сам ја у мантији, и та нова тема.
Нема никакве врсте, на пример, несташлука дечи-
јих.

313