Page 66 - POBEDONOSCI

Париз 1947. године и ту је завршио руску Духовну
академију 1952. године. Магистарски рад одбранио
је на Сорбони, а теза му је била о личности човека
код великог руског писца Фјодора Достојевског.
Рукоположио се 1953. године и служио је у руској
јурисдикцији у Јужној Француској, затим је прешао
у Канаду, у Монтреал, па у Сједињене Државе Аме-
рике, где је служио, најпре, у руској јурисдикцији, а
потом у Америчкој православној цркви у Клертону,
Лајкенсу и Мејсонтауну. Неко време је био парох у
Бизбиу, Аризона, у јурисдикцији западно-америчке
епархије Српске православне цркве. Последња ста-
ница на његовом животном путу била је једна ома-
ња парохија у Брајту код Сакрамента, где се наро-
чито истакао око старања за омладину и остареле и
оболеле парохијане. Његовим трудом и заузимањем
обновљена је једна зграда за остареле, зашта је до-
био нарочито признање са врха црквених кругова.
Отац Драгољуб оставља иза себе супругу Рад-
милу – свог верног саветника и сапутника, једи-
ницу кћерку Марију, две сестре у отаџбини и већи
број родбине. Кћерка Марија нам је саопштила да је
отац Драгољуб оставио доста писаних радова на
српском и руском језику и да ће она, једнога дана,
да то објави. Радови су из литературе и његових за-
пажања о црквеном животу и недељне проповеди.
Отац Драгољуб је имао солидно академско обра-
зовање и говорио је течно, поред српског, руски,
француски и енглески језик.

65