Page 70 - POBEDONOSCI

држави Охајо, у црквеној дворани, коју си са својом
верном протиницом Аном и парохијанима подигао.
Божијом помоћи сазидали сте, потом велелепну за-
дужбину – Цркву Светог Ђорђа, која по грађе-
винском стилу и облику подсећа на цркву Лазарицу
у Крушевцу у којој смо као ђаци нижих разреда
гимназије посећивали богослужења и од професора:
протођакона Павла Пудла, проте Живана Савића,
Митра Трипковића стицали основна знања, најпре о
верским истинама, а доцније и о учењу цркве, о
пуноћи и смислу живота” (Протојереј-ставрофор
Слободан Ч. Живадиновић – Живот дарован Срп-
ској православној цркви и народу, Београд, 2003.
године, стр. 98, 108, 131).
На вест о смрти свога брата проте Слободана
његове сестре Вера и Нада послале су телеграм сау-
чешћа, који је прочитан на сахрани: „Драги брате,
Бескрајну и неописиву радост смо доживели пре две
године, када је сан сниван годинама постао јава,
када си после пет деценија, крочио на тле земље
коју си оставио и вечито чезнуо за њом и за твојим
најрођенијима. Жеља ти се испунила, ниси могао да
нас се нагледаш, да сваког запамтиш по имену и
лику. Дошао си да обиђеш твој Крушевац и Споме-
ник косовским јунацима, да видиш твоју Пакашни-
цу, кућу и бунар где си рођен и где си провео
младост. Да сузама залијеш гробове родитеља и
браће, да пољубиш земљу коју си увек у срцу и ду-
ши носио”, н. д., стр. 102.
Прота Слободан Живадиновић после педесет и
четири године, у пролеће 1998. године, посетио је
Крушевац. Путовао је са протом Матејом Матеји-
ћем, а случај је хтео да у авиону од Амстердама до
Београда лете са патријархом Павлом и епископом

69