Page 71 - POBEDONOSCI

нишким Иринејом, будућим патријархом, који су се
враћали са црквеног сабора одржаног у Чикагу.
Када су стигли надомак Београда и када је прота
Слободан кроз прозор авиона видео куће и оранице
није могао да се уздржи већ је гласно узвикнуо:
„Србијо, Србијо моја”, и заплакао се, н. д., стр. 51.
Прота Слободан Живадиновић рођен је 14. феб-
руара 1921. године у Горњој Пакашници код Кру-
шевца. Богословију је учио у Сремским Карлов-
цима. Рат је прекинуо његово редовно школовање.
Матурирао је на Духовној академији у прихватном
центру за расељена лица у Еболиу 1946. године. У
Еболиу су избегли свештеници, професори и учи-
тељи основали основну школу, гимназију „Краљ
Петар Други” и богословију „Манасија”. Из Итали-
је, преко Немачке Слободан долази у Америку, у
мају 1950. године, где се оженио учитељицом Аном
Милановић, која је рођена у Америци и завршила
магистарске студије из психологије на Униве-
рзитету у Питсбургу. Њих двоје су основали Задуж-
бинарски фонд, јер је по речима Боре М. Кара-
панџића: „Отац Слободан био дружељубив човек и
заједно са својом протиницом издашне руке. Пома-
гали су гдегод је требало помоћи”, н.д., стр. 163.
Они су били први кумови српског мушког хора
„Косово”, н. д., стр. 122. Њихова имена уписана су
на мермерној плочи задужбинара манастира Марче,
која се налази у манастирској цркви у Ричфилду,
Охајо, н. д., стр. 158. Слободан Милеуснић је забе-
лежио: „Блаженопочивши протојереј-ставрофор
Слободан Живадиновић напустио је овај свет по-
четком 2000. године, али његова добра дела живе.
Од његове скромне оставине основан је Задуж-
бинарски фонд проте Слободана и протинице Ане

70